Knjigovodstvo servis

Knjigovodstvo


Knjigovodstvo je evidentiranje finansijskih (poslovnih) promena. Pod tim promenama se podrazumevaju prodaja, kupovina, prihodi i rashodi od strane fizičkog ili pravnog lica, odnosno poslovne promene visine i/ili strukturu imovine i kapitala. Knjigovodstvo obično obavlja knjigovođa. Pojam knjigovodstva ne treba mešati sa pojmom računovodstva. Računovodstvom se obično bave računovođe koje koriste knjigovodstvene podatke i izveštaje za svoj rad. Zbog toga se kaže da je knjigovodstvo računska osnova računovodstva jer ono obezbeđuje podatke koji se primenjuju u preostalim delovima računovodstva.
Evidentiranje finansijskih promena može se vršiti po metodi prostog ili dvojnog knjigovodstva. Svaka promena finansijske prirode mora se proknjižiti.
Knjigovođa (u nekim zemljama računovodstveni tehničar ili računovodstveni službenik) je osoba koja beleži finansijske promene na dan njihovog nastanka. Ona prati knjigovodstvene isprave pod kojim se podrazumevaju ulazne i izlazne fakture, dnevne izveštaje banke, glavne i pomoćne blagajne i svi obračuni i odluke poslovanja. Finansijski izveštaji podnose se nadležnim državnim institucijama do zakonski utvrđenog datuma.

Knjigovodstvo ciljevi i zadaci

Knjigovodstveni ciljevi proizilaze prvenstveno iz ciljeva preduzeća. Kako se kao osnovni ciljevi svakog preduzeća mogu prepoznati ostvarivanje profita i očuvanje i povećanje uloženog kapitala iz njih se mogu izvući osnovni ciljevi knjigovodstva (1 i 2). Pored osnovnih ciljeva postoje i niz drugih bitnih ciljeva (3, 4 i 5).
utvrđivanje rezultata poslovanja u određenom vremenskom periodu;
utvrđivanje stanja imovine, obaveza i ličnog kapitala na određeni dan;
pružanje potrebnih podataka za kontrolu rada lica sa pojedinim upravljačkim dozvolama;
pružanje podataka za potrebe planiranja rezultata poslovanja, stanja imovine i priliva i odliva novca;
pružanje podataka za potrebe kontrole izvršenja planskih veličina
Za ostvarivanje ciljeva knjigovođa mora da prikupiti potrebne informacije o svim nastalim finansijskim promenama, odnosno da prikupi dokumente koje ih dokazuju. Prikupljeni dokumenti se proveravaju i klasifikuju prema poslovnim događajima. Potom se nastale promene evidentiraju hronološki najčešće u jednakim vremenskim intervalima (mesečno, polugodišnje, godišnje) i sastavlja se izveštaj o stanju imovine i ostvarenom finansijskom rezultatu.

Knjigovodstvena dokumentacija

Da bi knjigovođa mogao evidentirati svaku poslovnu promenu neophodno je postojanje pismene isprave kojom se ta promena potvrđuje. Prikupljanje i čuvanje dokumenata knjigovodstvo dobija dokumentacionu funkciju. Da bi neki dokument bio validan za upotrebu, on mora da sadrži niz elemenata koji mu daju verodostojnos. Svaki dokument treba da sadrži
naziv
datum nastanka poslovne promene
naziv lica koji su bili subjekti u finansijskoj promeni
novčani iznos
jedinicu mere i njihove količine
potpis ovlašćenog lica i pečat
Pored ovih postoje i dodatni elementi koji ne moraju da se nađu na svakoj ispravi (npr. rok i način plaćanja).
Klasifikacija dokumenata u velikom zavisi od niz faktora, ali najveći broj dokumenta mogu se grupisati u pet grupa.
Dokumenti u vezi sa platnim prometom
Dokumenti u vezi sa nabavkom osnovnih sredstava
Dokumenti u vezi sa nabavkom materijala i robe
Dokumenti u vezi sa praćenjem procesa proizvodnje
Dokumenti u vezi sa prodajom gotovih proizvoda i robe
Postoje i ostali značajni dokumenti koji se ne mogu svrstati u postojeće grupe (npr. menica i nalog za knjiženje)

Permanent link to this article: http://www.vivermax.rs/korisnicki-servis/